IZVJEŠTAJ SA AKCIJE: Од Ријеке Црнојевића – ка Белведеру (Цетиње)
Недеља 22.01. 2012.год. термин за средње тешку туру 15,5 км дужине са успоном од 540 м (са 11 на 560мнм), коју смо већ једном одлагали због невремена,овог пута је планирана из смијера Ријеке Црнојевића.
Тура је са зборног мијеста кренула тачно у 8.00 часова. Мјеста су у комбију попуњена још у петак. Кренуло нас је 20- торо и овог пута са већинским саставом љепшег пола.Метеоролози су нам обећавали да ће нам вријеме бити на руку. Планирано вријеме за туру је 5.00 сати са одморима.
Већ код Царевог Лаза на пут је било трагова леда по путу од падавина претходног дана, међутим на Ријеци тога није било,али је мраз ипак штипао и потребно је имати неку заштиту руку и ушију.
Кренули смо од остатака хотела „13 .јул“ широком еколошком стазом у 08.45. Ријека је богата водом и посебну драж је био застанак на Дјевојачком виру Крговић је увелико снимао дуж трасе . Свратили смо и до ХЕ Ријека Црнојевића, знатижењни су погледали турбину и генератор који ради у систему ЕПЦГ од 1947 . године непрекидно.У непосредној близини централе очишћен је млин са четири витла и уређена сигурнија пречица стазе до Ободске пећине. Имало се шта чути и видјети (снимити).
Наставак трасом стазе за Цетиње старим (караванским) путем са скретања са еколошке стазе од смјероказа смо кренули у 09.30. Стаза је доста добро очишћена и проходна сем на једном дијелу у дужини од 50 м , мјестимично клизава у засјенченим дјеловима.Скретања са пута на стазу су нејасна и кад олиста биће их теше пратити (сем помоћне сигнализације).Прва дионица до Кошћела је захтјевнија у погледу кондиције (успон 15 {37a6eaf10851a1eed3a0ef6fc3de0f73539e030a1cf3707c99bb1e63756aae90}). Видиковац и споменик Даду Ђурићу сликару смо искористили за краћи одмор, фотографисање изванредне панораме на Обод и Ријеку Црнојевића. (Наравно и да и ја дођем к. себи – због недостатка кондиције).
Стаза од Кошћела до Машановића води асфалтом и релативно брзо се савлађује. Нисмо се задржавали код три бунара већ смо наставили даље кроз село поред нове сигнализације „меда и прича“ узаном стазом са доста ријетком маркацијом до Локве. Локва је била потпуно покривена ледом па су неки у шали предлагали да се Бато Крга клизају.Задржали смо се тек толико да се пресвучено и да презалогајимо(11.10 до 11.25) Наставак кроз Горње Цецуне до Добрског Села је кроз макију дјелимично оштећеном калдрмом . На обод Села и видиковац пристиглисмо за 20 минута пјешачења ,упознали се са знаменитостима села (манастир, Липска пећина , најстарија школа).
Застанак у селу и на серпентини искористилисмо за прикупљање. Дијелу учесника који су познати „брзи“ није одговарао темпо ,па сам их пустао да са кривине (раскрсница стазе и асфалта) гдје је и деоница успона око 12 {37a6eaf10851a1eed3a0ef6fc3de0f73539e030a1cf3707c99bb1e63756aae90} ,добро и детаљно маркираном стазом да иду ка Белведеру и чекају у ресторану.Авај, ресторани уопште нису радили, па нисмо ничим могли да се окрепимо.Од скретања па све до превоја на магистралном путу је стазом и потем залеђен снијег.Овога пута смо имали комбиновану стазу са снијегом , Задња група самном је до комбија пристигла у 13.25 . освјежили се из ранца и кренули ка Подгорици.
Укупно је пјешачење трајало 4.00 сата, а тура 6.30 (изПодгорице). Превоз је био веома удобним комбибусом. Ову стазу треба чешће користити у вријеме кад раде ресторани (то је закључак познавалаца специјалитета – црногорски палачинак), који нам је и био шлагворт за коментаре у повратку. Акција у потпуности успијела и надам се да су сви свако на свој начин задовољни вођењем, избором трасе, захтјевима и личним могућностима.
Крго је све детаље са стазе забиљежио репортерски.
Водич: Павле Бандовић
