IZVJEŠTAJ SA AKCIJE: Rvaši

KRATAK OPIS AKCIJE: Od male grupe prijavljenih planinara u četvrtak, postala je velika u nedelju, kad se i krenulo na pešačenje. Put od Podgorice do Rvaša prešli smo kako ko-neko taxijem a neko sopstvenih vozilom, i to je kratko trajalo – 20min. Start pešačke ture bili su Rvaši gde smo sa info table videli da do Karuča imamo 3km a do Bobije ukupno 10km. Put je skoro celom dužinom asfaltiran, što nije po volji planinara ali malo nas je utešio makadam-krivudavi put uz Bobiju.

Na vrhu Bobije

Dužinu od 13km. prepešačili smo za 2h i 10min, tj. kod repetitora na Bobiji smo bili u 11,40h, sunčali se, častili se zaostavštinom od praznika, slikali se i na poziv Vodiča u 12,30h krenuli malo izmenjenom stazom nazad. Izmena se sastojala u skretanju sa Bobijaškog trga levo-put ka Karuču. Pre skretanja Branka i Bato su zaigrali crnogorsko oro, što, evo neko vreme, redovno čine na guvnima (specijalno zidan prostor polukružnog oblika koji je nekad prvenstveno bio namanjen vršenju žita i sednicima).

Karuč je malo ribarsko naselje na severo-zapadnoj obali Skadarskog jezera, bogato istorijom-tvrđava Sv.Petra Cetinjskog, a ono, što prija oku, su novi- crveni krovovi podignuti na obnovljenim, kamenim zidovima malih, toplih domova.

Tu se nađe i po koja kafana-konoba sa starim i novim priborom za ribolov, pogledom na Jezero i šerene patke koje beskonačno uživaju na vodi. Na samom ulazu u naselje (pri našem dolasku a i pri povratku) sačekao nas je pas „Bobi“ kome nismo mogli odoleti a da se ne slikamo i palo pomazimo.

Grupa je bila dobro kondiciono pripremljena, bez obzira na praznike i prekomernu klopu, uravnoteženo se kretala i uspešno obavila postavljen cilj – istina, lepo vreme joj je pomoglo. Pri povratku bio je novi preraspored putnika i u Podgoricu smo stigli zadovoljni u 16h.

Izveštaj napisala Milena Andrijašević

vjerni drugari