IZVJEŠTAJ SA AKCIJE: Kamena gora – meandri Uvca, Srbija

MARŠRUTA

Kamena gora-slapovi Sopotnice-manastir Mileševa-meandri Uvca

DATUM

1-4.maj 2013godina

VR.POLASKA

7:00h

VR.DOLASKA

23:00h

VODIČ

Organizator PSK „Kopaonik“Beograd,Vodič Milan Samardžija

UČESNICI

-2 planinarke PK“GORICA“: Milenka Bulatović i Milena Andrijašević-19 planinara PSK“Kopaonik“

001KRATAK OPIS AKCIJE: Željne „proširenog programa planinarenja“odlučile smo da se priključimo planinarima PSK“Kopaonik“ od samog početka tj.Beograda i da završimo krug putovanja sa njima-opet u Beogradu.Tako naše planinarenje je trajalo za dva dana duže od planiranog ali nismo žalile jer imalo je rašta namičiti se malo.U tom stilu ću i napisati ovaj izveštaj, osvrću ći se samo na „udarne“ tačke ture.

Kamena gora nalazi se na domak Prijepolja u blizini državne granice sa Crnom Gorom. Do nje se dolazi tako što sa čuvene magistrale koja vodi ka moru skrene ka Pljevljima. Vozite sledećih 10-ak km ovim putem a potom se odvajate desno gde nakon sledećih 10-ak km stižete u srce prelepe Kamene gore. Kamena gora je, bar za sada pošteđena masovnog turizma i komercijalizacije tako da zaista predstavlja oazu i idealno mesto za aktivan odmor.

006Kamena gora leži na velikom prostoru na različitim nadmorskim visinama od od 800 do 1496 metara. Naročita znamenitost ovog kraja je najstarije drvo bora u Srbiji, čuvenijeg pod imenom „Sveti bor“. Zašto su ga Kamenogorci prozvali svetim može se zaključiti iz činjenice da je star preko četiri veka, da ga ne skrnave ni ljudi ni više sile – gromovi iako se nalazi potpuno usamljen na vrhu brda (idealni uslovi za udar groma). Gotovo je neverovatna činjenica da mu iz jedne grane raste drugo drvo, smrča. Kako je i na koji način seme ove smrče uspelo da pusti korene u Svetom boru nikome nije baš najjasnije… Postoji i legenda da se negde, duboko u stablu Svetog bora, čuva tri veka stara poruka, koju su ostavili preci današnjih Kamenogoraca.

003Kamenogorski kraj je prebogat bistrim izvorima i vodenim tokovima. Kažu da na području Kamene gore ima preko 100 izvora (preciznije 108) koji dodatno pojačavaju lepotu i atraktivnost ovog kraja. Selo je potpuno autentično sa originalnom i nenarušenom arhitekturom, starim drvenim kučama i pratećim objektima razbacanim po zaseocima. Najatraktivniji zaseok je Guvnište. Na Guvništu postoji grupa starih kuća (guvna) od drveta (brvana i dasaka) koje čine etno muzej na otvorenom iznad Kamničke reke. Tu smo bili I mi smešteni tri noći na spavanju a za jedno jutro smo naručili domaću pitu sa: krompirom,zeljem I sirom I nezaboravno se počastili uz skromnu nadoknadu.

004Slapovi Sopotnice u malom podsećaju na Plitvička jezera. Sam naziv Sopotnica vezuje se za sopot vode, označava vodu koja sopoće, huči. Takva voda, kojom ovaj kraj obiluje, pogodna je za pravljenje mlinova, koji predstavljaju obeležje ovog mesta. Selo je smešteno na padinama planine Jadovnik, između reka Mileševke i Lima.Sopotnica je udaljena oko 300 km od Beograda. U podnožju sela prolazi magistralni put Beograd – Podgorica, kao i železnička pruga Beograd – Bar. Do ovog razuđenog planinskog sela stiže se makadamom koji se probija kroz bogate bukove i hrastove šume, penjući se na visinu od preko 1000 m, ostavljajući magistralu i buku daleko ispod.

007Na putu do vodopada susrećete stare vodenice i valjarice. Nekada su bile dragocene za meštane ovog kraja, jer se u njima mlelo žito, valjalo sukno, što je ujedno bila i glavna delatnost u selu. Sada su neke od njih obnovljene u vidu etno muzeja sa autentičnom unutrašnjošću: spoj kamena i drveta, ognjište, stari alati, kameni mlinovi. Nešto više, u dubokoj hladovini gustih krošnji, Sopotnica pravi neverovatne slapove, vodopade, brzake. Prvi od njih nalazi se iznad samih vodenica. Nešto dalje, nadovezuju se novi brzaci, račvanja, manji slapovi, sve do najvećeg, visokog preko 20 m. Pri snažnom padu, kapljice vode rasprskavaju se na sve strane, stvarajući talas svežine. Huk vode je toliko glasan, da nadjačava sve.

Pažljivo prelazeći preko vlažnog kamenja, stižete do manjih slapova. Harmoničnosti ambijenta doprinose olistale krošnje, obilje mahovine, stene. Voda je čista, pitka, ali i veoma hladna. Iz nje je nekada vađen kamen – sidra i ugrađivan u zidove manastira Mileševa i mnogih obližnjih kuća.

005Manastir Mileševa, srednjovekovni manastir na samo 5 km od Prijepolja, na reci Mileševki, po kojoj je i dobio ime. Manastir potiče iz 13. veka, sagrađen je u raškom stilu i predstavlja zadužbinu kralja Vladislava (1234-1243), sina Stefana Prvovenčanog. Manastir je izgrađen u stilu koji naginje ka formama klasične antike, i koga odlikuje izrazita monumentalnost i redukovana dekorativnost. Bio je srednjovekovni kulturni centar s obzirom na to da su u njemu bile jedna od najstarijih škola i štamparija.

U Mileševi je 1377. godine Tvrtko Kotromanić krunisan za kralja Bosne i Srbije, a 1446. godine Stefan Vukčić Kosača dobio je titulu hercega od Svetog Save, po čemu je Hercegovina dobila ime. U Mileševi su se više od tri veka nalazile mošti Svetog Save, sve do 1594. godine kada su ih Turci spalili na Vračaru. Manastir je poznat po izuzetnim freskama među kojima posebnu pažnu privlači freska Beli Anđeo – simbol srednjovekovnog freskoslikarstva. Čuveni su i portreti Nemanjića koji odaju izuzetno visok umetnički kvalitet.

002Uvačko jezero (Sjeničko jezero) je najprivlačnije jezero od svih na reci Uvac najpre zbog prelepih meandara koji su nastali potapanjem kanjona Uvca 1979. godine za potrebe hidroelektrane Uvac. Ovi meandri su nešto što zaista treba videti a upravo zbog njih ovo jezero je verovatno i najlepše u Srbiji.Jezero je uklješteno između planina Zlatar i Javor. Nalazi se na nadmorskoj visini od 985 metara i prostire se zrakasto u nekoliko rukavaca u dužini od 27 kilometara, nizvodno od Sjenice, u podnožju Lopoglava do brane hidroelektrane Uvac između sela Akmačići i Bukovika.

Jezero formira reka Uvac a pripomaže mu i reka Vapa koja se nešto niže uliva u jezero Ako se odlučite za pešački obilazak,kao I mi, nećete imati tako blizak kontakt sa jezerom ali ćete zato imati neverovatan pogled na ceo sistem meandara, peštersku visoravan, Zlatar i Javor Sigurno ćete primetiti i beloglave supove, orlove koji su postali zaštitni znak ovog jezera. Stene po obodu jezera su njihovo prirodno stanište Pešačkom stazom stićićete do vidikovca zvanog Molitva koji je jedno od najboljih mesta sa kojih se vide meandri Uvca.

Izveštaj i fotografije pripremila Milena Andrijašević

You may also like...

Оставите одговор